У чланку о Вазнесењу Христовом, последњи коментар је дао Милан Новаковић. То је уствари његово питање које гласи: „ocekujem neke nove teme, i zanima me da li cemo se dotaci „Svetog Grala“ i mogucnostima da su price o tome tacne?“ Да бисмо почели причу о томе, предлажем да Милан каже шта он зна о овој теми. Нека нам постави неки текст, линк, свеједно, или нека пошаље мени на пп, па ћу ја поставити. А онда ћемо се „ћерати“.
Објављено од стране: Стеван Јурић | 17. маја 2010.
Тема Милана Новаковића – Свети Грал
Објављено у Ученичке теме
Блог о верској настави 
Kroz istoriju su terminom “gral” označavane mnoge stvari.U nekim drevnim spisima to je bio sanduk u kojem je Mojsije čuvao od Boga primljene zapovesti. Drugi spisi, opet, kazuju da se radi o “pozlaćenom predmetu optočenom dragim kamenjem“.Treći izvori tvrde da je riječ o u kamenu izvajanoj Hristovoj glavi. Po nekim četvrtim, Sveti gral je – magični kamen.Ima i onih koji tvrde da je riječ o “knjizi koju je Hristos napisao svojom rukom”. Postoje i druge teorije o Svetom gralu,koje je crkva odbacila, i sta vise zabranjuje takva ucenja kao antihriscanska. Cuveni slikar i umetnik Leonardo da Vinci, na zidu trpezarije jednog manastira u Milanu,naslikao je „Tajnu veceru“,slika koja u njegovoj viziji prikazuje Hrista sa svojim ucenicima vece pred raspece. Sustina razmatranja ove slike je u tome da sa desne Hristove strane sedi zenska osoba.Znamo svi da je Isus imao 12 apostola.naslikano ih je 11…i jedna zena. Za nju se smatra da je Marija Magdalena,biblijska bludnica tog vremena. Siguran sam da se svi sećate momenta iz Novog Zaveta kada kaže „ko je bez grehova neka prvi baci kamen na nju“, čime joj prašta grehove i kaže „idi i ne greši više“. Primećuje se da na stolu nema čaše za vino i zaključuje da je nju Leonardo namerno izostavio u želji da ljudima na simboličan način otkrije da je Marija ta čaša, tj. Sveti gral.Preciznije rečeno, Sveti gral nije ništa drugo do posmrtni ostaci Marije Magdalene, Isusove žene, koja je čuvala krv Isusa Hrista u materici dok je nosila Njegovo dete. Pitanje je sad…u koju verziju vi verujete. A mozda imate i drugih informacija o ovoj temi…
e sada mene zanima ovaj deo koji je crkva odbacila, i misljenja ostalih o tome… 😀
By: Novakovic on 17. маја 2010.
at 23:22
Ja ne’am pojma nista o tom gralu, al koliko sam gledao filmove to je pehar iz kog je Isus pio xD
By: Milan Jankovic on 17. маја 2010.
at 23:31
Милан Новаковић је заборавио да постави линк ка сајту са којег је преузео текст: http://jupiter.blog.rs/blog/jupiter
By: veronauka on 18. маја 2010.
at 07:33
Ево чланка на енглеској Википедији о Светом гралу: http://en.wikipedia.org/wiki/Holy_Grail Не би било лоше да неко преведе бар прва два пасуса, да бисмо прво дефинисали појам о коме причамо.
By: veronauka on 18. маја 2010.
at 08:06
Ја сам превела, некако ;р
Свети грал је свети објекат који игра улогу у литератури и одређеној хришћанској традицији,
најчешће се повезује са јелом, тањиром или чашом коју је користио Исус на
Тајној вечери и рекао да поседује чудотворне моћи. Повезивање Јосифа из Аритмеје са Гралом је легенда која је утвђена крајем 12. века у којој Јосиф прима Грал од Исуса,
који му се јавио и шаље га са својим следбеницима у Велику Британију. Касније су
писци писали како је Јосиф искористио Грал да ухвати Исусову крв, и у Британији
основао удружење старатеља да би га држали на сигурном. Потрага за Светим гралом
чини важан сегмент у Артуровом циклусу, који се први појављује у раду Chrétien de Troyes
Легенда комбинује Хришћанско значење са келтским митом о котлу који је имао
посебне моћи.
Развој легенде о Гралу је био детаљно праћен културним историчарима: То је
легенда која је прва дошла заједно са са формом писаних романси, која можда
произилази из неких прехришћанских народних савета, крајем 12 и почетком 13
века. Ране романсе о гралу центриране на Percival-у биле су уткане
у општијим Артуровим тканинама. (Не ваља реченица;р) Нешто од легенде о Гралу се преплиће са легендом светог Chalice.
By: Катарина on 18. маја 2010.
at 10:20
Мој мали допринос преводу: Јосиф из Ариматеје. 🙂 Објашњење: Тајни Христов ученик, богаташ, који је после Христове смрти на крсту, заједно са Никодимом, отишао код Пилата и добио дозволу да се Христово тело исте вечери скине са крста и сахрани. Пошто је Исус био дошљак, гост у Јерусалиму, Јосиф је дао, уступио своју гробницу за Исусову сахрану. Детаљније у Новом завету, Јеванђеље по Марку, 15, 42 – 47; Јеванђеље по Матеју, 27, 57 – 61; Јеванђеље по Луки, 23, 50 – 56. Треба прочитати ова три одељка да видимо како је Јосиф из Ариматеје успео да Христову крв „ухвати“ у пехар.
By: veronauka on 18. маја 2010.
at 10:56
Sveti gral…
Da li treba da vam prepricam Da vincijev kod? xD
Sveti gral po toj knjizi je krv Hristova odnosno nesto gde se nalaze spisi Hristovih potomaka…Kao nesto u fazonu da je on bio samo covek…itd..
Mozda je to i pehar onaj iz kog su apostoli pili Hristovu krv na tajnoj veceri odnosno pricescivali…
By: Nastasija Grujic on 18. маја 2010.
at 14:12
Искрено, моја прва посета овом блогу… Али, ајде сад кад сам већ ту, и да прокоментаришем нешто 🙂 Што се тиче тих теорија за свети грал, гледао сам на хистори каналу још једну теорију. По нјој, свети грал је глава Јована Крститеља, чувана негде у подземним просторијама… И не само лобања, већ неким чудом „очувана“ глава, тако рећи здрава… (Јесте да смешно звучи, али не знам како другачије да се изразим…) Не знам зашто баш глава Јованова ни где тачно се чува јер сам заборавио, алии ето то је још једна теорија па ако вас више занима потражите на нету… Било како било, грал је везан за витезове темпларе, ред витезова који је оформљен ради заштите ходочасника, а на крају постао најмоћнија и најбогатија организација на свету… Темплари су по легенди, они који су чували грал, а на крају су завршили на ломачи јер су били оптужени за јеретик (ако сам исправно написао), додуше то је била само парола, и ништа више, заправо су били спаљени из љубоморе и похлепе (као што сам рекао, били су најбогатија организација на свету)… Чини ми се да је краљ француске са још једним човеком осудио вођу темплара у Паризу на ломачу, и присуствовали су извршењу казне… Пре своје смрти, темплар је рекао: „Кроз годину дана, видећу вас обојицу мртве“ или тако нешто… И заиста, краљ француске и тај други човек су обојица умрли пре истека године, можда само случајно, а можда и божијом казном, што би значило да темплари заиста јесу били слуге божије, и да постоји могућност да су чували грал… Сад, ако су сви темплари похапшени, мучени и убијени, или једноставно побегли, одрекли се свог витештва, шта се деслио са гралом ? Ако су га они крили, остаје изгубљен за човечанство… И наравно, било је преживелих темплара, али нису сви могли да знају где се налази грал… Сад, ви људи верујте шта хоћете, али ја мислим да је Свети грал само једна идеја, а и ако је стваран, нема никакве моћи, и представља само симбол Христа, хришћанства, или нечег трећег везаног за веру… Уосталом, можда грешим, али мислим да је много више везан за католичку цркву… И ако је легенда, онда је то легенда католичке цркве… И тако, то би било то од мене . . . peace 😀
By: Stevan Julinac on 18. маја 2010.
at 14:48
ево пошто ми је речено да пишем ћирилицом бићу добро дете па ћу писати… овако, пошто сам прочитао књигу Да Винчијев код заинтригирала ме је прича о светом гралу. Када сам простудирао податке из књиге схватио сам да су подаци о сликама које су споменуте у књизи тачни (Мона Лиза, Тајна вечера). Проблем је што ви нисте прочитали књигу па не знате о чему се ради. Тачније говори се да је Исус имао потомство са Маријом Магдаленом. Па сам себи поставио питање зашто то не би могло бити тачно? Он је имао и ону човечију природу, што значи да је постојала могућност да воли одеђену жену (Марију Магдалету) и да са њом има потомство. Наравно црква је одма одбацила те тврдње, и ми учимо ово што учимо. Али нико не може да гарантује да то није могуће… Па зато ја желим да чујем ваша мишљења о овоме али не само са ове стране која говори да је то немогуће, него бих хтео да чујем да ли и ви мислити да би ове приче могле бити тачне… :Р
требало ми је 20 минута да ово накуцам (уместо да послушам ону стару „свету се не може угодити) хР
By: Новаковић on 18. маја 2010.
at 22:52
„Проблем је што ви нисте прочитали књигу па не знате о чему се ради.“
На кога мислиш када кажеш да није прочитао књигу?
By: veronauka on 18. маја 2010.
at 23:11
Једно питање, Милане: Да ли се прича о Христу, Марији Магдалини, њиховој евентуалној љубави, итд. може градити на основу слике која је настала 1498. године, дакле 1450 година после Христове смрти?
_-_The_Last_Supper_(1495-1498).jpg)
By: veronauka on 18. маја 2010.
at 23:20
мислим на бећи део разреда који је рекао да није прочитао књигу. Одг не може да се гради, али није случајно тако насликано, вероватно постоји нека симболика… али прича је интригантна као и цела прича о темпларима…
By: Новаковић on 18. маја 2010.
at 23:40
већи део*
By: Новаковић on 18. маја 2010.
at 23:41
Мени лично је интригантнија прича из филма „MATRIX“ па опет нисам одабрао да верујем у то 😛 А и ти темплари су често били убице у крсташким ратовима, фанатици који су веровали да је убити муслимана стаза ка Господу . . . А и сама црква је била корумпирана, мада то није тема овде па нећемо о томе… Све у свему, Да Винчи није ни био верник колико сам ја схватио, а на крају крајева, био је уметник, а уметници на сликама, папирама, статуама, приказују ствари онако како их они виде и замишљају… И истина је да је црква у неку руку одлучивала шта ће ући у историју, а шта неће, из сличних разлога и разумем атеисте… Бар неке. Тачније, оне које верују у бога, али не могу верују у религију и не могу да прате владике које скупљају паре за гладне клинце па са истим парама запале у грчку где купе себи вилу и шта ти ја знам . . . И лично, лакше подносим дилере дроге и убице од тих „пастира“ чије „овце“ им купују луксузне ствари!!! Но добро, скренуо сам с теме. Да Винчи, он је био визионар и није ни требао да се меша у прошлост 😛
By: Стеван Јулинац on 19. маја 2010.
at 17:44
И ево кад сам већ кренуо о тим људским греховима и сличним стварима, оставићу вам линк који садржи текст песме под називом „Недођија без броја“… Цела песма је заправо дијалог између ђавола и бога, а ја ћу вам већ овде на блогу копирати текст строфе у којој бог говори своје о људским греховима… (После ђаволог набрајања истих) Успут, писац песме и извођач је наравно Марчело 😀
ео вам богова строфа:
„Moj pali andjele, moj otrove ne proklinji proklete
istine su cesto skrivene ispod maske stvarnosne
mozda ovamo salju kamenje no ne iz zle namere
nego iz zle navike, oni su pale prirode, jadne figure zemljane
vec su dovoljno kaznjene, nemoj uh mrzeti sine
imaju svoje razloge, samo slede nagone, ispod te fasade kamene
sijaju decja lica cista poput Deve Marije
na kraju je ipak kajanje, svaka dusa samnom spaja se
svaka dusa meni vraca se, zato prastam sve
zato sto ne znaju da su losi, lose time brise se“
By: Стеван Јулинац on 19. маја 2010.
at 17:51
заборавио сам линк
http://www.justsomelyrics.com/701619/Marcelo-Nedodjija-BB-Lyrics
By: Стеван Јулинац on 19. маја 2010.
at 17:52
Стево, ја нисам рекао да верујем у то него да је прича занимљива сама по себи. А са тобом се слажем да су темплари били убице, мада када боље погледаш вероватно им је тај начин да убијају муслимане, био начин одбране од истих, пошто знаш шта је циљ ислама… :Р А Да Винчи је био чудан човек, то се не може оспорити, ал уз то је био и генијалац… А тачно је да је у већем делу историје црква била та која ју је писала, погледај само колико је лоших дела учињено од стране самог папе и осталих људи на високим положајима…
By: Новаковић on 19. маја 2010.
at 21:41
Занимљиве теме сте начели … Сутра имам слободан дан, покушаћу да изнесем своје виђење.
By: veronauka on 19. маја 2010.
at 22:22
ја и даље очекујем виђење… :Р
By: Новаковић on 21. маја 2010.
at 22:11
Ево виђења: 🙂
Темплум је латински назив за храм. Темплари су били витезови који су истовремено и монаси у римокатоличкој цркви. Односно, на првом месту монаси, па онда витезови, којима је циљ био да ослободе света места (мисли се на места у Палестини у којима је за време земаљског живота боравио Господ Исус Христос), и првенствено храм Васкрсења Христовог на Голготи у Јерусалиму.
Догађаји у историји се не могу посматрати црно-бело. Темплари су одличан пример за ту тврдњу. Шта су темплари требали да раде када су из западне Европе кренули да ослабађају света места од муслимана који су их окупирали, опљачкали и разрушили? Да сазову мировну конференцију и замоле Арапе да се повуку? Да их туже међународном суду правде? Наравно да је било тешких и крвавих борби, и злочина вероватно великих. Али су темплари са друге стране постали веза арапског света и Европе која готово ништа није знала о арапској науци, култури, уметности, … Зато је њихова улога у историји заиста велика. И без обзира на то што не припадају нашој вери, ми им за те позитивне ствари морамо одати хвалу. За негативне, наравно, осуду. А као што је случај и са другим крсташима, темплари су допринели настанку и развијању свести да је Европа једна ЗАЈЕДНИЦА, и да се европски народи морају заједночки бранити, сарађивати и заједно живети. Данашња Европска унија настала је, између осталог, и зато што постоји свест да су европски народи и европске земље једна породица. А свему томе допринели су, измешу осталих, и темплари. Зато немојте бити искључиви када говорите о темпларима. Толико о њима.
By: veronauka on 22. маја 2010.
at 09:37
Е сад, да ја прокоментаришем Свети грал. Колико ја знам, он се најчешће повезује са чашом коју је користио Христос на Тајној вечери. Западни хришћани током средњег века давали су том предмету (шта год да је у питању – чаша, тањир или нешто треће) чудотворна својства. То је оно што је Стеван написао, а и Катарина превела: прича о томе где је завршила та чаша се током времена спојила са неким митовима из времена када су данашњи европски народи тек дошли у Европу и још увек били многобожци, и тако су настали митови о Светом гралу. Идеја и култ Светог грала је у Православној цркви потпуно непозната. Ми православни не верујемо у неку мистичну, чудотворну саму по себи, моћ коју би имао сам тај предмет. За нас је важније оно што је Христос нама оставио у тој чаши, а то је тема другог чланка https://veronauka.wordpress.com/2010/05/17/црква/ То не значи да се ми православни не би са поштовањем односили према оригиналној чаши са Тајне вечере, када би утврдили да је нека стара чаша баш та. Ми поштујемо реликвије, свештене предмете, јер је кроз њих, преко њих, Свемогући Бог чинио чуда. И то је све што у њима поштујемо. Не верујемо да је сам предмет по себи чудотворан. Зато у православној традицији нема прича о Светом гралу, тражења истог, и стварања којекаквих прича и митова о њему. Једноставно, то је Русима, Србима, Грцима, Румунима, Бугарима и осталим православнима нешто непознато.
By: veronauka on 22. маја 2010.
at 09:57
http://bs.wikipedia.org/wiki/Da_Vinčijev_kod
ево за оне који нису прочитали Да Винчијев код (кладим се да нико осим професора неће ни видети линк) -.-
By: Новаковић on 23. маја 2010.
at 01:53
Да, а одгледао сам и филм; ово ми је дошло као подсећање. 🙂 Ништа, питаћемо их у уторак шта су прочитали на блогу. 🙂
Него, види Ти овај текст на Википедији, који говори о преводу који имамо на хрватски: http://hr.wikipedia.org/wiki/Da_Vincijev_kod
а у тексту на који води Твој линк ово: „…Iako je većina podataka iz knjige pretpostavka i autorovo mišljenje,…“
Е, сад можемо даље да причамо.
By: Стеван on 23. маја 2010.
at 15:59
па знам, читао сам о томе како је књига написана, али опет, сама прича би могла бити истинита иако је он то само претпостављао. Него ја сам очекивао веће интересовање мојих другова и другарица из одељења, а на крају испало да је ово само разговор између Вас и мене… 😦
By: Новаковић on 23. маја 2010.
at 22:28
Могла би бити. Али проценат вероватноће је ипак мали. Тако је један тврдио да Наполеон није умро на острву Св. Јелена, већ да је то био његов двојник. Данас сам гледао филм на ту тему. Али, колико је то вероватно? Машта нема граница, а ако у све сумњамо, онда можемо тврдити да није постојао ни Мухамед, ни Александар Велики, ни Сулејман величанствени, него да је све плод нечије завере против истине.
Што се тиче Твојих из разреда, укључиће се
они, треба им дати времена. 🙂 ваљда зато што је викенд. 🙂 Видиш како се Стеван Јулинац расписао, а тек једном био на блогу. 🙂
By: Стеван on 23. маја 2010.
at 22:38
Ја сам прочитала Да Винчијев Код, и сад колико је то све истина не знам. Као ни ви :Ѕ
Професоре, филм се не може поредити са књигом.. Ја сам се разочарала кад сам одгледала филм(исто важи и за Анђеле и Демоне)…Прочитајте књигу, нећете се покајати…Једино ако не волите да размишљате о једном те истом месец дана џД
Е сад, могуће је да је Христос био само обичан човек..То није искључено…Ипак је он имао и људске особине. Црква је вековима свашта крила и бранила..Мислим кад би се „открила“ она њихова тајна библиотека у Ватикану да би имало свашта да се открије…
Иначе предлажем да следећа тема буде Илуминати…О томе има свашта да се пише…Мени је чак то занимљивије од Светог грала..
Милане, да ли си прочитао Андјеле и Демоне, Дигиталну твриђаву…? Исто од Ден Брауна…?
ПС- Ако постоје неке грешке у писању немојте ми замерити… Сам упитник сам тражила пола сата -.-
By: Настасија Грујић on 24. маја 2010.
at 18:57
хахахахахахаха… Нацо ти стварно мислиш да Професор није причитао књигу? хахахахахахах…
By: Новаковић on 24. маја 2010.
at 22:38
На једном од наредних часова ћемо причати о могућности сазнања истине.
Настасија, поставља се питање да ли је онда било шта истина од оног што смо до сада сматрали истином? Ја бих, на пример, могао да тврдим да мене није родила моја мајка, него да сам ја уствари син шпанске краљице Софије и неког њеног љубавника, који је уствари далеки потомак Исуса Христа. Пошто се римокатоличка црква уротила да ме смакне и сакрије истину о томе, моја мајка краљица Софија је одлучила да ме као бебу пошаље у тадашњу Југославију да одрастем у једном забаченом месту по имену Бачка Паланка. Ова жена која се представља да је моја мајка је добила огромне паре да ме одгаји, а у ствари она ми уопште није мајка. Доказ за то је то што ме је тукла кад сам био дете, што недвосмислено показује да ме није волела и да ми није биолошка мајка.
Ајде Ти сада докажи да моја прича није тачна.
Хоћу да кажем да ми можемо сумњати у све што нам се каже, али је питање колико је наша сумња оправдана; Ден Браун сумња и тврди да је Христос имао биолошке потомке са Маријом Магдалином, али је питање где му је доказ за ту тврдњу? Слика која је настала 1500 година после догађаја? Смешно. Отприлике као и моја тврдња.
Иначе, прво сам прочитао књигу, па тек онда одгледао филм. И књига ми је била поприлично незанимљива, будући да сам све те приче чуо много пре него што је књига и настала. Браун је само сакупио на једно место све оне лажи и измишљотине о Христу које су настале за ове две хиљаде година, и то је, по мом мишљењу, највећа вредност ове књиге – то што се сва та наклапања сада налазе на једном месту, па их није потребно тражити у сијасет књига.
Иначе, сад тек приметим да и Ти, и остали који су били укључени у ову тему имате сличаан став када је у питању негативна улога римокатоличке цркве. Интересује ме шта је то римокатоличка црква кроз историју скривала?
Иначе, за обавештење, Ватикански архив је доступан свим научним радницима, истраживачима са свих Универзитета на свету, само није новинарима који воле да направе причу на основу две прочитане странице. Наш историчар Марко Јачов је провео неколико година истражујући Тајни ватикански архив, и Српска академија наука му је објавила књигу „Списи тајног ватиканског архива“ који се тичу Срба. Имам је ја код куће. Ватикан данас ништа не крије из прошлости, тако да озбиљним истраживачима приче Дена Брауна и сличних могу бити само смешне. Али, човек је згрнуо паре јер ми мислимо да Ватикан нешто крије, па кад нам је он понудио информацију, ми сви полетели да је купимо!
Што се тиче нашег писма – ддлично Ти иде. Упитник је „шифт“ + повлака (тастер десно од нуле; тако је бар код мене). У сваком случају, добро је за вежбу, пошто информатичари морају све то да знају.
Можемо и о илуминатима отворити тему, али када ову завршимо. Чекам даље расправе!
By: veronauka on 24. маја 2010.
at 22:53
па ако се добро сећам црква је спалила многе научнике пошто су тврдили ствари супротно њиховим теоријама а када погледате колико је само црква новца зарадила на преварама типа: опроштење грехова за новчану надокнаду, није ни чудо што мислимо да постоје списи или тајне саме цркве коју знају само одабрани људи… о илуминатима не знам много, али није тешко сазнати… 🙂
By: Новаковић on 25. маја 2010.
at 01:05
Имамо терминолошки проблем. Ти кажеш: „црква је спалила“, а ја под речју црква подразумевам православну цркву, а Ти вероватно римску. Боље да користиш израз римокатоличка црква, онда је јасније о коме причамо. А кад смо већ код броја спаљених научника, треба признати да их није било „много“, већ неколико. Не треба да римокатолике оптужујемо за оно што нису урадили, или нису у толиком броју. Они су спаљивали због других ствари. Осим тога, званична наука је тада сматрала да је, на пример, Земља центар космоса, па и сви научници били за осуду и спаљивање онога који је тврдио супротно. У вези опроштаја грехова за новац си у праву, зато данас постоје милиони Лутерових следбеника који су се томе успротивили. Али то опет нема никакве везе са теоријом да римска црква наводно чува неке тајне списе и информације о гралу и слично.
By: Стеван on 25. маја 2010.
at 06:04
Па откуд ја знам да ли је прочитао или не…Ја сам прочитала у претходним постовима да је написао да је скоро одгледао филм. Па сам на основу тога закључила да је није прочитао 🙂
Кажу да је Галилеј био илуминат, а да су илуминати година сарађивали са Ватиканом…Односно да су илуминати чували неке тајне списе Ватикана и да су их уцењивали… А на крају их је Црква елеминисала, један по један 🙂 Па зато мислим да је то веома повезано 🙂
Прочитајте и књигу „Име Руже“(ако је већ нисте прочитали), говори исто о Цркви…
By: Настасија Грујић on 25. маја 2010.
at 10:20
Прочитао књигу и одгледао филм. А исто важи и за „Име руже“ Умберта Ека. Књигу читао и на хрватском и на српском преводу. Филм је иначе одличан, можемо једном заједно одгледати, негде после часова, у плавој сали. Гледао сам га неколико пута, а могао бих поново, толико ми се свиђа.
By: Стеван on 25. маја 2010.
at 10:42
годинама*
By: Настасија Грујић on 25. маја 2010.
at 10:42
само желим бити обавештен када почињемо причу о анђелима и демонима, имам жељу да прочитам књигу, па ће ми ово бити разлог више… 🙂
By: Новаковић on 25. маја 2010.
at 21:25
Нисам баш разумео како си повезао анђеле, демоне и књигу „Име руже“? Уствари, јел мислиш на ту књигу? Јесам ли ја негде спомињао, најавио причу о анђелима и демонима?
By: Стеван on 25. маја 2010.
at 21:33
Настасија је спомињала, па реко можда ћемо причати и о тој књизи… :Р
By: Новаковић on 25. маја 2010.
at 23:31
Причаћемо ако треба, или одгледати филм заједно, ако хоћете. Али ин није о анђелима и демонима. 🙂 Ево Ти линк где можеш да видиш делић филма, па ако Ти се свиђа, да се договоримо … http://www.youtube.com/watch?v=CsjKsl1bY0Y
By: Стеван on 25. маја 2010.
at 23:47
разговарали смо о Илуминатима који се појављују у Анђелима и демонима па сам зато рекао…
By: Новаковић on 27. маја 2010.
at 01:13
http://www.bogotrazitelj.com/?p=988 ево једна занимљивост… 🙂
By: Новаковић on 6. јуна 2010.
at 23:49
Бог чини чуда.
By: Стеван Јурић on 7. јуна 2010.
at 08:01
Ово се зове тимски и здрав Гимназијалски рад 😀 Тога, Стеване драги код нас никад неће бити.
Како год, сигуран сам да Катарина није учила енглески од маме. 🙂
Друго, професор има фантастичне редитељске таленте, па хајде да то искористимо и снимимо неку Шпанску сапуницу, на сву ову скупоћу мало да зарадимо 🙂
By: Радић on 10. октобра 2010.
at 21:30
Код кога неће бити? Не разумем?!
By: Стеван Јурић on 10. октобра 2010.
at 22:02
У мом одељењу, IV-4.
By: Радић on 11. октобра 2010.
at 21:42
[…] Тема Милана Новаковића – Свети Грал May 2010 43 comments 4 […]
By: 2010 in review « Блог о верској настави on 2. јануара 2011.
at 21:34