Објављено од стране: Стеван Јурић | 20. јуна 2011.

Никола Шкорић – Четврта Божија заповест

Четврта Божја заповест

Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твојему.

 

– Прве 4 Божје заповести су везане за однос човека према Богу, док су остале за однос човека према другом човеку. Ова спада у прву категорију.

– Прво што се мора рећи код ове заповести, јесте да је тај седми дан заправо субота, иако ће многи други помислити да је недеља. Због чега?

Недеља – дан кад се „не дела“
Понедељак – дан „по недељи“
Уторак – од „втори“, други
Среда – средњи дан
Четвртак – четврти
Петак – пети
Субота – од јевр. сабат

Положај четвртка и петка се не односе на редослед у седмици већ на положај у односу на недељу.  Значи субота је дан за одмор Господу Богу. Првобитно се празновала субота, онда се празновање пребацило у недељу. Доле у тексту стоји разлог.

Ово тумачење се спомиње и у Другој књизи Мојсијевој, глава 31. 12-17. стих.

Такође, спомиње се и у Књизи Пророка Исаије, глава 58. 13. стих.

У њој се каже да ће Бог наградити човека и да ће га извести на висине земаљске.

Бог је створио за шест дана небо и земљу, а седмог је одмарао. Друга књига Мојсијева 20. 8-11.

Ова заповест нам наређује да радимо шест дана, а седми дан да посветимо као дан одмора нашем Творцу. Посветити седми дан, значи да се у тај дан уздржавамо од свакодневних послова (јурење за новцем и зарадом), и да од тога дана требамо да служимо Богу и да се са захвалношћу сећамо свих Његових доброчинстава (одлазак у цркву, наша лична побожност).

део црквеног календара

По Црквеном календару, субота је шести дан у седмици, а недеља први.

Субота се у хришћанској Цркви не празнује као прави празник. Ипак, у знак сећања на стварање света и као наставак првобитног празновања, ослобођена је поста (изузев током четири главна поста и на празнике Усековања главе Јована Претече и Воздвижења Часног Крста).

У хришћанској Цркви четврта се заповест извршава на следећи начин. Празнује се сваки седми дан, али не последњи од седам дана, тј. субота, него први дан сваке седмице, а то је недеља.

Недељни дан (тј. недеља, руски: воскресење) празнује се од времена Васкрсења Христовог.

Апостоли нас јасно упозоравају да ће неки верници одступити од науке новозаветног хришћанства. (Дела 20,29-31)

Цар Константин је 7. марта 321. године издао Закон о светковању недеље: “У часни дан Сунца, нека се становници градова одмарају. Само они који се баве земљорадњом могу слободно обављати своје обичне послове, јер се дешава да други који дан није пије повољан за сејање или обрађивање винограда. Не искоритивши погодно време, могли би нам пропасти драгоцени дарови које нам небо пружа.”

Значи, нигде у Библији не пише да су Апостоли, или неко други, покушавали да промене дан одмора.

Светковање дана одмора у Гани. У Африци се, претходних 100 година, број Хришћана повећао 70 пута. На снимку су православни црнци.

Недељни одлазак у Цркву, у Шведској. Швеђани су протестанти – лутерани.

Римокатоличка миса.  

Одлазак у Православну Цркву у Палерму.  Пева Дивна Љубојевић.

Цитирам Владику Николаја:

Шта нам је наређено четвртом заповешћу Божијом ?
Да празнујемо Божији дан као дан одмора.

Шта значи субота на оригиналном језику?
Значи дан-одмора, јер за шест дана* је Бог створио небо и земљу,
а седмог дана се одморио.

Зашто признајемо недељу као дан одмора?
Зато што је Господ наш Исус Христос у Недељу васкрсао из мртвих,
докле је у суботу делова у Аду, проповедајући Јеванђеље умрлима
и спасавајући их.

Који је био дан одмора за Христа?
Недеља, када је задобио победу над последњим непријатељем, тј. над
смрћу. На Велики петак је победио наше грехе, у суботу је победио царство
Сатане у Аду, а у Недељу победио је смрт Својим Васкрсењем. Тако се
славно завршило дело људског спасења. И тек тада се Он одмарао. Стога
је Недеља Његов и наш дан одмора.

Посвети седми дан искључиво Богу, и тако ћеш се уистини одморити и новом снагом запојити Седмога дана целога мисли о Богу, говори о Богу, читај о Богу, слушај о Богу и моли се Богу. Тако ћеш се уистини одморити и новом снагом запојити. Човек неки не поштоваше заповест Божју о празновању недеље, те продужи суботни посао и у недељу. И док се цело село одмараше, он се знојаше на њиви са својом стоком, којој такође не даваше одмора. Али идуће среде он клону: клону и његова стока; па кад цело село беше на њиви, он сеђаше код куће преморен, мрзовољан, очајан. Зато, браћо, не будите као овај човек, да не би и ви изгубили снагу и здравље и душу. Него шест дана радите и сарађујте Богу, с љубављу и насладом и страхопоштовањем, а седми дан цео посветите Господу Богу. Заиста, ја сам пробао и знам, да право празновање недеље човека одушевљава, подмлађује и чини срећним.

 

 

Advertisements

Responses

  1. До краја, јел ми хришћани грешимо или не грешимо што празнујемо недељу?
    Рад је одличан, добар избор видео снимака, а што је најважније – написан је разумљивим речима. Занима ме шта је то „индивидуална побожност“ коју помињеш? И, да ли си заборавио или ниси хтео да поменеш добротворни рад?

  2. Ма није хтео. Не вреднује он то. 😀

    • Е, ово је низак ударац. 🙂 Јел’ му се то светиш што нас је испалио за акцију „Очистимо Србију“?

  3. Стеве су победиле 😀

  4. Стевани су победили 😀

    • Наравно. Још да Стева Јулинац није писао реда ради, и да се није сморио, и да … где би нам био крај?!

      • Не, не, не. Нисте добро разумели. Нисам СЕ СМОРИО него САМ СМОРИО. А ви се љутите без везе.

  5. Извињавам се, нисам добро разумео.

  6. Ово је још једно од „смешних“, да се не изразим горе, изговора зашто се одбацује печат Божији, а прима жиг звери. Није ни чудо када римска црква (намерно малим словима) мисли да има право да мења Божији закон који ни Апостоли нису ни помислили да мењају.
    Матеј, глава 12
    8. Јер је Господар и од суботе Син човечији. Дан. 7:13, Мат. 9:6, Мар. 2:28, Лука 6:5
    Марко, глава 2
    27. И говораше им: Субота је начињена човека ради, а није човек суботе ради.
    28. Дакле је Господар Син човечји и од суботе. Мат. 12:8, Ефес. 1:20, 1 Пет. 3:22
    Лука, глава 6
    5. И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.

  7. Ако је Христос господар И од суботе, онда је и од петка, и од недеље, и од … Нисам најбоље разумео, па ме интересује да ли сте заговорник теорије да је субота остала дан одмора и после Христа?

  8. Требало ми је мало да сакупим неколико потврда из Библије колико је Богу (!!!) битан дан суботњи, а не само нама. Јер не може се мењати ни слово из закона. Мало прелистајте где се то изричито наводи. Занимљиво је да то називате теоријом, а стоји у Светом Писму. Насупрот томе, не постоји ни једна једина реч где се спомиње промена закона Божијег, већ само појединачне реченице које се ваде из контекста, а односе на свештеничку службу и те законе. Никако на ЗАКОН ВЕЧНИ. Мало сам претраживао…
    Зато се многи боре да оправдају Константина као заштитника јер је проглашен светим, тако да ће се тешко ишта мењати, се што ће се ускоро „сестринске цркве“ опет пригрлити, а то ми је заиста веома болно и да помислим.

    http://www.pouke.org/svetopismo/

    http://www.pravoslavna-srbija.com/Pravoslavlje/Sveto%20Pismo%20-%20Biblija/Sveto%20Pismo%20Biblija.htm

  9. 2. Мојсијева, глава 31
    2. И рече Господ Мојсију говорећи:
    13. А ти кажи синовима Израиљевим и реци: Али суботе моје чувајте, јер је знак између мене и вас од колена до колена, да знате да сам ја Господ који вас посвећујем. 3 Мој. 19:3, 3 Мој. 26:2, Језек. 20:12, Језек. 37:28, Језек. 44:24
    14. Чувајте дакле суботу, јер вам је света; ко би је оскврнио, да се погуби; јер ко би год радио какав посао у њу, истребиће се она душа из народа свог.2 Мој. 35:2, 4 Мој. 15:35, 5 Мој. 5:15, Нем. 9:14, Иса. 56:6, Иса. 58:13, Језек. 20:12
    15. Шест дана нека се ради; а седми је дан субота, одмор, свет Господу; ко би год радио посао у дан суботни, да се погуби. 1 Мој. 2:2, 2 Мој. 16:23, 2 Мој. 20:10
    16. Зато ће чувати синови Израиљеви суботу празнујући суботу од колена до колена заветом вечним.
    17. То је знак између мене и синова Израиљевих довека; јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, а у седми дан почину и одмори се. 1 Мој. 1:31, 1 Мој. 2:2, Језек. 20:12
    18. И изговоривши ово Мојсију на гори синајској, даде му две плоче сведочанства, плоче камене писане прстом Божијим. 2 Мој. 24:12, 2 Мој. 25:16, 2 Мој. 32:15, 2 Мој. 34:28, 5 Мој. 4:13, 5 Мој. 5:22, 5 Мој. 9:10, 2 Кор. 3:3
    3. Мојсијева, глава 23
    2. Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Празници Господњи, које ћете звати свети сабори, ово су празници моји: 2 Мој. 32:5, 2 Цар. 10:20, 2 Дн. 30:5, Псал. 81:3, Јоило 1:14
    3. Шест дана ради, а седми дан, који је субота за почивање, нека буде свети сабор, не радите ни један посао; субота је Господња по свим становима вашим. 2 Мој. 20:9, 5 Мој. 5:13, Нем. 13:22, Иса. 56:2, Иса. 58:13, Лука 13:14

  10. Толико о томе да ли је субота небитна. Битна је у том смислу да је НАЈАВА уласка у покој (мир Божији), а самим тим и починак (одмор и обнову). Недељни починак и ВЕЧНИ ПОЧИНАК нису исте ствари.

    Хришћани нису обавезни да светкују суботу. Могу, али не морају. Откуд то? Поента суботе је улазак у (с)покој и починак, а то се суботарењем не постиже. Зато су фарисеји и хтели да убију Исуса јер је „кварио“ суботу, а нису веровали да је Он Господар суботе и да им је Он дао суботу као дан починка (одмора и обнове), а то се не може остварити законом, већ вером у Њега. Доказ?

    Јеврејима, глава 4
    1. Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се УЛАЗИ У ПОКОЈ Његов, не закасни који од вас.
    2. Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.
    3. ЈЕР МИ КОЈИ ВЕРОВАСМО УЛАЗИМО У ПОКОЈ, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.
    4. Јер негде рече за СЕДМИ ДАН овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
    5. И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.

    Дакле, суботари не уђоше у покој јер су непослушни и неверни (погледати и Јеврејима 3. главу).

    6. Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;
    7. ОПЕТ ОДРЕДИ ЈЕДАН ДАН, ДАНАС, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.
    8. Јер да је Исус оне довео у покој, не би за ДРУГИ ДАН говорио потом.

    Јер да је Господ Исус суботаре увео у покој, Он не би говорио о другом дану, а то је дан када поверујемо и држимо се у будуће признања (14. стих). Тај дан није седмични, него вечни.

    9. Дакле је остављено још почивање народу Божијем.
    10. Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.

    Ко, дакле, уђе у покој (вером – 3 стих), тај и почива (одмара, обнавља се у Господу сваки дан, вечно).

    11. Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.

    Што нам јасно говори да је вера основа за улазак у покој и починак, а то је и била поента суботе у Старом завету. И не можемо се оправдати законом јер би онда фарисеји били оправдани као највећи суботари, већ ЖИВОМ ВЕРОМ у Исуса који је Христ (Спаситељ).


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: