Објављено од стране: Стеван Јурић | 20. јуна 2011.

Милица Бучко – Песма над песмама

Песма над песмама

Ова библијска књига је песма о лепоти и снази, са пажљиво одабраним сликама из поља, башта, живота биљака и животиња итд.

      Делове о сну одликују нежни осећаји, док је одељак о неискоришћеној могућности дао основу многим проповедима. Ово је јединствена и једина књига у Светом Писму која говори о људској љубави и то без премца.

      Проблеми ауторства, сврхе и литерарне врсте се прожимају. Наслов може да значи или да је песму написао Соломон, (10. век пре Христа), или да је песма о њему. Јеврејски језик допушта обе могућности. Ако се прихвати пастирска хипотеза, прва алтернатива мора да се одбаци, јер тешко да би Соломон писао књигу која му задаје морални ударац. Нека од јеврејских предања књигу приписују Језекију, док присуство неких новијих израза указује да настанак књиге датира после Соломона, али је могуће да су те нове речи резултат уређивачких интервенција у каснијем периоду.

      Међутим, може се рећи да ни питање времена, ни питање ауторства не утичу на улогу и вредност ове књиге.

      Код тумачења се постављају три групе питања. Којој литерарној групи припада књига? Која је сврха књиге? Колико главних карактера има у књизи? Вековима су ова три питања разматрана и захваљујући тежини књиге нико није могао да буде догматичан у својим закључцима.

      Каква је природа књиге? Због очигледне љубавне тематике књига је вековима схватана као алегорија о Христовој љубави према Цркви. Међутим, не постоје индикације да је збирка алегоријски замишљена. Разнолики и често контрадикторни резултати таквог погледа не иду у прилог тумачењу књиге. Песма мора да се дословно узме, као што се и појављује, као песма о људској љубави, писана у форми низа драматичних песама са једном уједињавајућом темом. Чињеница да књига своје постојање у канону вероватно може захвалити алегоријском тумачењу, још увек није основа за нормативизирање таквог тумачења. Ово, свакако, не значи да књига не може повремено бити слика између Христоса и појединца.

     Књига је израз чисте брачне љубави, онакве какву је Бог приликом стварања и дао. То је одбрана ове љубави против свих који се уздржавају од телесних уживања и који обесвећују светињу брака.

      Могућа су три тумачења ове књиге:

 1.     То је жив опис Соломонове љубави према Суламки, ( искрена љубав између мушкарца и жене);

 2.    Сликовито откривање љубави Божије према свом одабраном народу – Израиљу – жена Господња,

 3.    Поређење Христове љубави према својој небеској невести, Цркви,

      Споменимо пастирску хипотезу. То је поглед у којем су двоје заљубљених, један пастир и једна Суламка. Између њих постоји искрена и чврста љубав. Међутим, Соломон хоће да освоји девојку за свој харем и покушава да задобије њену наклоност и то кроз вештачке дражи палате. Безуспешан је. Постојала је претпоставка да је Соломон пример искрене, одане љубави усмерене само према једној особи и то у светлу његових седам стотина жена и три стотине иноча, као и свих кобних последица за народ које су стигле након његових многих љубавних афера. Још важније за одбацивање пастирске хипотезе је  и то што Соломон није био пастир.

Због само ових разлога, више је него оправдано њено место у Светом Писму, јер Бог води рачуна о сваком аспекту нашег живота.

СОЛОМОНОВА ПЕСМА НАД ПЕСМАМА, глава 4.

 1. Лепа си ти, драга моја, лепа си ти,

     очи су ти као у голубице између витица твојих;

     коса ти је као стадо коза

     која се виде виде на гори Галаду.

 2. Зуби су ти као стадо оваца једнаких,

     кад излазе из купала,

     које се све близне,

     а ниједне нема јалове.

 3. Усне су ти као конац скерлета,

     а говор ти је љубак;

     као кришка шипка јагодице су твоје

     између витица твојих.

 4. Врат ти је као кула Давидова

     сазидана за оружје,

     где висе хиљаде штитова

     и свакојако оружје јуначко.

 5. Две су ти дојке као

     два ланета близанца,

     који пасу међу љиљанима.

 6. Док дана захлади и сенке оду,

     ићи ћу ка гори смирновој

     и ка хуму тамјанову.

 7. Сва си лепа драга моја

     и нема недостатка на теби.

 8. Ходи са мном с Ливана, невесто,

     ходи са мном с Ливана,

     да гледаш с врха Аманскога,

     с врха Сенирскога и Ермонскога,

     из пећина лавовских и с гора рисовских.

 9. Отела си ми срце, сестро,

     моја невесто,

     отела си ми срце једним оком твојим

     и једним ланчићем с грла твојега.

 10. Лепа ли је љубав твоја,

       сестро моја невесто,

       боља је од вина љубав твоја,

       и мирис уља твојих

       од свих мирисних ствари.

 11. Са усана твојих капље сат, невесто,

       под језиком ти је мед и млеко,

       и мирис је хаљина твојих

       као мирис Ливански.

 12. Ти си врт затворен, сестро моја, невесто,

       извор затворен, студенац запечаћен.

 13. Биље је твоје воћњак од шипака

       с воћем дивним, од кипра и нарда.

 14. Од нарда и шафрана, од иђирота и цимета,

       са свакојаким дрвљем за кад,

       од смирне и алоја

       и са сваким предивним мирисима.

 15. Изворе вртовима, студенче воде живе

       и која тече с Ливана!

 16. Устани севере, и ходи јуже,

       и дуни по врту мом

       да капљу мириси његови;

       нека дође драги мој у врт свој,

       и једе дивно воће своје.

Advertisements

Responses

  1. Лепо написано. Замерка је што ниси поставила ниједну слику. Зато ја постављам линк: http://www.alge.no/projects/wmaker/images/SongOfSongs.jpg
    Нарочито што слика има везе са информатиком. Било би лепо да нам Ти објасниш (или неко други) зашто су се определили да теми дају име „Песма над песмама“.

    • Њих двоје су у лепо уређеној башти, поред цвећа… Искрена љубав између мушкарца и жене.

      Па песма над песмама говори о љубави, лепоти… Уређеним баштама…. 😀

  2. Ево овде, рецимо… Мислим да би било оке да је поставила линк за песму, уместо да исписује главу овде. Пуно места заузима, и више има да се чита. А што се тиче тих тумачења… Мислим да свако треба на свој начин треба да схвати песму. Али, нећемо знати шта је Соломону било у глави за време писања песме. ^^ Премда, владари из тог времена су били ратници и мислим да толика песме не може бити посвећена обичној жени. Мора да има већу вредност! 😀

    • Немој мислити да су љубав и љубавне песме измислиле данашње генерације, и да човек кога околности натерају да се бави грубим стварима није способан за писање поезије, нарочито љубавне.. Сама Песма над песмама говори да су људи и у старини имали префињена осећања. А нарочито они који су били образовани и богати попут Соломона, имали су и друге предиспозиције за писање песама. Сети се да је један од познатих ратника у нашој историји такође писао песме (а учествовао у једној од највећих битака средњег века – код Ангоре 1402. године). Наравно, и у многим другим. Ко ли то беше? 🙂

  3. Мислим да се и данас толико пише само о недостижном циљу или неком/нечему удаљеном или несталом. 🙂


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: