Објављено од стране: Стеван Јурић | 24. новембра 2010.

Историја о Авраму

Библијска повест о Авраму, његовом сину Исаку и унуку Јакову се у Старом завету налази у 1. књизи Мојсијевој, Књизи Постања, од 11. до 25. главе. То је сувише текста за читање, па ћемо уместо уобичајеног читања текста Библије овај пут користити једну препричану, скраћену причу. У целој повести о Авраму и његовим потомцима има неколико догађаја на које морамо нарочито обратити пажњу, па ће питања бити везана управо за те догађаје.

Ако будете пажљиво проучили ову повест, разумећете зашто је Аврам, једна старозаветна личност, важна и за нас хришћане. Сазнаћете зашто се он помиње иу Новом завету, зашто га помиње и сам Господ Исус Христос, зашто се и дан данас на богослужењима Православне Цркве, у молитвама, говори „Боже отаца наших, Боже Аврама, Исака и Јакова …“.

Ако ишчитате текстове на које вас редом воде  линкови који се налазе испод, сазнаћете скраћену причу о Авраму.

1. http://www.dobrodrvo.orthodox.ru/PRAVOSLAVLJE/ZAKON%20BOZIJI/GLAVNI/03%20-%20STARI%20I%20NOVI%20ZAVET/HTML/STARI%20ZAVET/023.htm

2. http://www.dobrodrvo.orthodox.ru/PRAVOSLAVLJE/ZAKON%20BOZIJI/GLAVNI/03%20-%20STARI%20I%20NOVI%20ZAVET/HTML/STARI%20ZAVET/024.htm

3. http://www.dobrodrvo.orthodox.ru/PRAVOSLAVLJE/ZAKON%20BOZIJI/GLAVNI/03%20-%20STARI%20I%20NOVI%20ZAVET/HTML/STARI%20ZAVET/025.htm

4. http://www.dobrodrvo.orthodox.ru/PRAVOSLAVLJE/ZAKON%20BOZIJI/GLAVNI/03%20-%20STARI%20I%20NOVI%20ZAVET/HTML/STARI%20ZAVET/026.htm

Ови линкови воде на текстове о Авраму, и делимично о Исаку, а ко жели да сазна више, и прочита цео текст приче из Библије, нека потражи помоћу претраживача  на блогу, или ако претраживач не функционише, преузмите га и инсталирајте са следећег вебсајта: http://www.antamedia.com/download/Pretrazivac-Biblije-1.51.exe Наравно, приликом претраживања морате користити нашу ћирилицу.

Када урадите задатак, односно прочитате причу о Авраму, верујем да ћете имати много, много питања, дилема, и да ће бити доста опречних мишљења о Аврамовом поступку, његовим мотивима, Божијој наредби, … Но, о том потом. Када урадите задатак, то јест прочитате причу, ви почните дискусију са вашим утисцима, питањима која имате, или било чиме другим.

Препоручујем да после прочитаног четвртог текста, погледате и овај кратки десетоминутни филмић, то јест део једног играног филма о Авраму: http://www.youtube.com/watch?v=oZFqj0SP5Io&feature=related Мислим да ће вам овај исечак помоћи да схватите у каквом душевном стању се Аврам налазио. А о његовој одлуци ћемо тек расправљати. 🙂

Ако на Јутјубу нађете неки бољи филмић на исту тему, поставите линк. А ево и мало сличица, односно иконица које приказују неке детаље из приче о Авраму и Исаку.

Advertisements

Responses

  1. Пошто су моје колеге информатичари тако ажурни морам ја 1. да поставим коментар.
    Познате су ми приче о анђелима, и Исаку, али ово за Лота нисам знао. Аврам је важан за нас Хришћане јер је он пра отац Јевреја, народа који је веровао у Христа… Начин на који је Бог тестирао Аврама је поприлично суров али прави доказ Аврамове вере, међутим по Аврамовој молби да се Лот спаси из Содоме и Гоморе, Бог је послао анђеле да га извуку, па је и овај Аврамов поступак на неки начин захвалност Богу…

  2. Да ти ја јуче нисам рекао, не би се ти ни сетио 😛
    Моје једино питање је:

    Због чега је Господ рекао Авраму да принесе баш СВОГ СИНА као жртву?
    Зашто није рекао да принесе нешто друго?

    • Питање је на месту. 🙂 Шта вас двојица мислите, зашто је Бог хтео да Аврам принесе баш свог сина?

  3. То је било велико искушење за њега, принети свог сина Богу…Али једини прави начин да стварно докаже своју веру, приносећи нешто што му је најдраже… Није логично да рокне првог типа на којег налети и да га принесе, зар не? 🙂

    • Јесте велико искушење. Али не дајеш одговор на питање које је Никола поставио, а ја понављам: Зашто баш свог сина? Зашто не Сару?
      Што се тиче глагола „рокнути“ који се не среће у Старом завету, а и његово значење ми није баш познато, молим Те да следећи пут покушаш да коментар остављаш на српском језику, користећи уобичајене и примерене речи. Иначе, коментар оде на отпад.

  4. Још у основној школи нам је речено да поједине ситуацију у Старом завету представљају ситуације из Новог завета… Колико сам упознат када је Мојсије рекао да се крвљу јагњета обелезе куће јевреја наредио је да му се не пробуду ребра, е сада ако сам добро повезао ни Христу на гробу нису проболи ребра када су желели да провере смрт. Тако ја мислим да је ово симболички приказана жртва Бога оца, који је свог сина дао да спасе људски род.

    • Како гласи цитат на насловној страни блога?

  5. „Јер Бог тако заволе свет, да је и Сина свог Јединородног дао, да свако ко верује у њега не погине, него да има живот вечни.“

    Значи Аврам је хтео да принесе свог сина да би, онај, ко верује у њега, имао вечни живот.

    Е сад је следеће питање: Зашто Аврам то није урадио?

    • Добро си цитирао, али се цитат односи на Бога Оца који жртвује свог Сина – Господа Исуса Христа. А Аврам и Исак живе хиљаду и кусур година пре. Међутим, они јесу ПРАОБРАЗИ новозаветне жртве, баш онако како је Милан Новаковић рекао, то јест сетио се из основне школе. Праобрази су догађаји из Старог завета којима је Бог најављивао, наговестио, предсказао одређени догађај који ће се десити у Новом завету. Да ли у досадашњим старозаветним причама које смо радили можете да препознате праобразе?

  6. Ево и ја прочитао 🙂

    Аврам жртвује сина, што касније Бог исто ради.

    Шкорићник шта Аврам није урадио? 🙂

  7. Станко, Аврам није жртвовао Исака, нешто ниси добро прочитао. 🙂
    Зашто није то урадио? Зато јер га Бог преко анђела спречава. Бог не тражи толику жртву од човека, већ ће сам поднети ту жртву уместо сваког од нас.

  8. Шкорић: Значи Аврам је хтео да принесе свог сина да би, онај, ко верује у њега, имао вечни живот.

    па сам скапирао да то није урадио.

  9. Прочитала 😀 Поставите неко питање сад , изгубила сам се овде :Р

    • Јасмина: „Да ли у досадашњим старозаветним причама које смо радили можете да препознате праобразе?“

  10. Нећу да се правим паметан сада када су они све рекли, бар ми се тако чини…
    Јављам се само да сам прочитао текст, а приче знам од раније.

    • Нису они још ништа рекли. 🙂 Знаш ли друге праобразе? И ево најкомпликованијег питања, и за Тебе је, али и за све остале: Какав је то отац, тај Аврам, кад је био спреман да због Бога жртвује сина јединца? Да није то мало болесно? Одакле му спремност за толику жртву?

      • Захваљујући Богу је Аврам добио сина, Аврам му је дужан због тога, и схватио је да оно што му је Бог дао може и да му узме. Пристао је на жртву пошто је знао да је Исак дар од Бога… тако ја то тумачим…

  11. Ево и ја прочитала…. 🙂 Он је сина волео више него било кога а ипак је био спреман да га жртвује..Не знам стварно одакле му спремност.. 😛
    Јооој не иде ми баш ово… 😀

  12. Прочитала 🙂

    И Аврам и Сара су јако желели да имају децу, и самим тим што су сина добили прилично касно, је било невероватно, и немогуће за људе, и знали су да им је син дат од Бога. Када је Бог рекао Авраму да принесе Исака, знао је да му неће бити лако, да ће то бити велика жртва за њега, и ако то буде урадио, знао би да је Аврам прави верник, чим је био спреман да му принесе ншто што је њему било најбитније у животу. И мислим да му је Бог зато рекао да принесе свог сина, а не Сару на пример, јер Сара је била нешто сасвим друго од Исака, иако би му и њена жртва врло тешко пала.

  13. Ја журим у школу па не могу писати више 🙂

  14. ту сам питајте одговарам 🙂

  15. И, где је одговор на питање зашто је Аврам одлучио да послуша Божију заповест да жртвује сина?
    Дао сам вам и цитат где је одговор, а ви ништа. Ццц…

  16. Ево, да се и ја огласим.
    Бог је знао Аврамову веру и зато га је назвао Божјим пријателјем.
    Аврам је пример вере.
    Знамо да он није принео свога сина на жртву, него овна.
    Требало је да Бог види спремонст – ВЕРУ, што је Аврам и показао.
    А све је то предслика онога што је морало да се деси – жртвовање Божјег сина.
    Све је то део Божје намере.

  17. Ови твоји, што их тако детаљно хвалиш, слабо шта разумеју. 🙂

  18. Avram, kao praotac i covek vere jeste upravo na taj nacin shto je bio spreman da podnese najvecu zrtvu, koja je i za danashnjicu modernog iliti postmodernog doba opet najveca zrtva, a to je zrtvovanje sopstvenog deteta, naravno, ako je rech o revnosnom roditelju, kakav je i sam Avram bio, dokazao je dokle idu limiti vere u Boga, a limita zapravo nema, bash kao shto je i nasha vera beygranichna. Zrtva u odnosu na Boga nema tezinu i svaka je mala, odnosno, najveca na svoj nacin. Ona je tu da pruzi ekspresivnost nase vere i slobode izbora koje su nam opet date od Njega, bash kao i sve ostalo. Biti slobodan od izbora jeste nash cilj, a tu tendenciju ka slobodi dobijamo ni manje ni vise kroz zrtvu, kroz samu slobodu i veru, ciji je najbolji starozavetni primer praotac Avram…

    • Лепо објашњено. Нарочито ово: „Бити слободан од избора јесте наш циљ“.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: