Објављено од стране: Стеван Јурић | 4. новембра 2010.

Каин и Авељ

Илустрације приче о Каину и Авељу:

Или ова:

А сада питање на које нисте  одговорили на часу: Како се зове девојка коју је отац жртвовао да би умилостивио богињу и добио повољан ветар за пловидбу бродова? Ево и слике:

prva slova su If.......

А кад пронађете одговор на то питање, могли бисте мало прогуглати и наћи нешто о приношењу жртава кроз историју. Ја сам споменуо последње владара Инка, и ону епизоду са Св. Георгијем, али би требало да пронађете и ви. Текст, слику са објашњењем, …

Advertisements

Responses

  1. Агамемнонова ћерка коју је зртвовао звала се Ифигенија…

  2. Eво и мене на време ко и увек. Поред оних жртвоприношења о којим смо причали ево и неколико којих сам ја пронашла:
    Астеци су имали религију, која се заснивала на сталном жртвовању људи. Сматрали су да ће цео свемир стати, ако се стално не жртвују нови људи. Жртвовали су хиљаде људи на специјалним церемонијама. Да би добили заробљенике, које би могли жртвовати, морали су водити сталне ритуалне ратове. Остали народи Мексика су стално били присиљени да воде ратове против Астека. Кад су дошли Шпанци лако су добили савезнике против Астека. Према астечким записима, које многи сматрају претеривањем, Астеци су само током посећивања велике пирамиде у Теночтитлан 1487. жртвовали 84.000 заробљеника.
    У старом Египту су владари жртвовали своје жене или робове. Постоје легенде о жртвовању лепотице Нила, што је још једна слика жртвовања човека као израз приближавању и умиљавању Богу.Слично Египту, овај ритуал је постојао у речним зонама; Ираку, Кини и Индији.
    У римској цивилизацији празник који су Римљани звали „Сатурналија“ (по богу Сатурну), био је популаран до крајних граница. Те ноћи људи су банчили и оргијали у наступу пијанства, а прослава би достигла свој врхунац приношењем – људских жртава – након чега би се коначно све завршила…

    • Милице, сва похвале за труд. Надам се да си из свега што си навела схватила да су се људи у старо доба, како је време протицало, све више удаљавали од Бога, и свој однос према Богу схватали као однос у ком треба Богу дати неки дар, буквално га подмитити, да би Бог узвратио људима неким другим добром. Временом су жртве постајале све драгоценије: Почевши од ситних животињских, па преко већих животиња, па онда људске жртве, да би на крају све кулминирало масовним жртвоприношењима људи.
      А за све то време Бог покушава да брине о једном народу, и на разне начине га чува, да не би и тај народ почео погрешно да схвата Бога. Прича о томе како је Бог бринуо о том народу је оно што смо радили, и што ћемо радити у наредном периоду.

  3. Ђе је та нова тема? 😛

    • Прво одговори на старе. 🙂

  4. И овде сте одговорили на све и немам шта да додам 🙂

  5. Морам да додам да сам пронашао једну „занимљивост“, а то је да се и приношење жртава такође и дан данас користи у исламу. Оно се врши у тзв. хаџилуку. Цитат са википедије:

    „Prinošenje žrtve životinje (obično ovce ili koze, a ponekad krave ili kamile) u mestu zvanom Mina u znak sećanja na to da je Bog prihvatio da umesto proroka Ismaila bude žrtvovana ovca. Muslimani se ne slažu sa biblijskim predanjem o Ismailu koje tvrdi da ovaj predak Arapa nije mogao da bude ‚‚prvorođeni‚‚ sin, te prema tome ni naslednik proroka Ibrahima, jer ga je rodila robinja Hagara, a ne Ibrahimova slobodna žena Sara. Za razliku od hrišćanstva ili judaizma, u islamu dete ženske robinje I dete slobodne žene su podjednako zakoniti I oba polažu pravo na nasleđe od oca. Zato muslimani veruju da je prorok Ibrahim nameravao da prenese svog prvorođenog sina Ismaila na žrtvu Bogu, a ne drugorođenog sina Ishaka. Takođe veruju da su Ibrahim I Ismail, kad je ovaj drugi postao punoletan, sagradili za Boga hram Kabu u Meki.“

    • Данас је Курбан Бајрам, муслимански празник када муслимани жртвују овцу.
      http://sr.wikipedia.org/sr-el/Курбан-бајрам
      Међутим, у цитату који си навео, једна ствар није тачна, али о томе ћемо на часу, када будемо спомињали тог Ибрахима (тако Арапи зову Аврама) и Исмаила.

  6. И у Индији такође.Људска жртва је незаконито у Индији. Међутим, неколико случајева не дешавају у удаљеним и неразвијеним регионима земље, где модерност није продрла добро и племенске / полу-племенских група поштују културне праксе као што су урадили током миленијума. Према Хиндустан Тимес, Слично је било инцидента људског жртвовања у западном Утар Прадеш у 2003 . Полиција у Кхурја пријавио „десетине жртве“ у периоду од пола године у 2006.

    • Драгане, одличан податак. Жртвоприношења, и то људи, значи постоје и данас, у 21. веку, у многобожачким срединама.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: