Објављено од стране: Стеван Јурић | 23. фебруара 2010.

Библија – Свето писмо

У овом чланку ће почетни материјал да постави Станко Ћућуз, који је био одсутан са часа на коме смо ми причали о Библији.

Advertisements

Responses

  1. БИБЛИЈА

    Рeч Библија потиче од грчке речи „Библион“, што значи „књиге“ или „збирка књига“. Библија се још назива и Светим писмом. Дели се на Стари и Нови завет. Чине јe 73 књиге:46 старозаветних и 27 новозаветних.

    СТАРИ ЗАВЕТ

    Стари завет казује о споразуму Бога са Аврамом и његовом породицом, која је постала изабрани божји народ. Стари завет се састоји из 46 књига које су груписане у 5 целина:
    -Петокњижје (књиге Мојсијеве)
    -Историјске књиге
    -Псалми
    -Поучне књиге
    -Пророчке књиге

    Петокњижје или Књиге Мојсијеве чине: Књига постања, Књига излазака, Левитски законик, Књига бројева, Поновљени закони.Овај део Библије јеврејска традиција назива Закон Тора.

    Историјске књиге, има их 16, осветљавају настајање Савеза Јахве са Израелом.

    Псалми се везују за давидово име („Псалми Давидови“). Укупно има 150 псалама.

    Поучне (мудроносне) књиге садрже сабрано опште људско искуство о природи, човеку и Богу.
    Пророчке књиге чине 4 велике књиге:Kњiгa пророка Исаије, Књига пророка Јеремије, Књига пророка Језекиља, Књига пророка Данила.

    NOVI ZAVET

    Нови завет је казивање о Исусу Христу и његовом доласку да утврди нови споразум између Бога и људи. Син Божји Исус Христос умро је да би свим људима донео опроштај кроз веру и њега. После Христовог васкресења, следбеници проносе широм света радосну вест о Божјем обећању новог живота у Христу. Нови завет се састоји из 27 књига, које су груписане у 5 целина:
    -Јеванђеља,
    -Дела апостолска,
    -Посланице апостола Павла,
    -Посланице
    -Откровење или Апокалипса.

    Јеванђеља значе благовест, израз радости. Средишња личност је Исус Христос као Син Божји који проповедом успоставља везу Бога и човека.
    4 Јеванђеља су:
    -Јеванђеље по Матеју
    -Јеванђеље по Марку
    -Јеванђеље по Јовану
    -Јеванђеље по Луки.

    Дела апостолска представљају наставак Јеванђеља у коме се приказује како се Исусов живот продужава у Цркви као његовом делу.

    Посланице апостола Павла се сматрају надахнутим и меродавним за проповедање вере.

    Откровење или Апокалипса представља завршетак збирке библијских списа. Закључује Библију визијом новога света, новог неба и нове земље.

  2. Станко, приликом копирања овог текста са неког, Теби познатог сајта, заборавио си да претвориш у ћирилицу онај наслов „Нови завет“. Следећи пут буди пажљивији. 🙂 Иначе, ставио си нешто што нисмо радили (ово о Старом завету), а прескочио нешто што јесмо радили: како се користи Библија, како се поједине књиге деле, ко су преводиоци на српски језик, … Вита јела, зелен бор, чекам брзи одговор.

    • па кога год да сам питао рекли су да немају ниста написано, па сам морао сам да се снађем.
      одговор ће бити ускоро ако нађем на интернету. 🙂

      • Само Ти њих питај, таман да проверим шта су они запамтили. Што Теби пренесу, то су запамтили. Ал ће бити свакаквих одговора, нешто ми се јавља …

  3. Било би лепше да они сами овде напишу оно што сам ја заборавио 🙂

    • Одлична идеја. Ко не остави коментар, добија „задовољава“ у дневник. 🙂

      • немојте баш да нам дајете „задовољава“. поквариће нам се просек у разреду 🙂

  4. Да ниси до 19 часова поставио ово, имао би и Ти „задовољава“ за крај године. 🙂

  5. их, добро је…ја још мислио да је до 17 па пожурио да урадим х)

  6. Имали смо питање да ли поред 27 књига Новог завета постоје још неке књиге које су „тајне“, то јест које Црква није прихватила. Ко их је писао, када, зашто нису постале део Новог завета, …

  7. Ћућке, једно просто питање за тебе…

    Чије издање Новог Завета је данас у Цркви прихваћено као најбоље? 😀

    • Исправка Николиног питања: Чији превод, а не издање, на српски језик је најбољи?

  8. У праву сте професоре, и ја свашта лупам, то вероватно од болести…:P

    • А шта Ти је, кад смо већ код болести? Свињска грипа? 🙂 Видим да ниси био на часу. Постављам и Теби задатак чим оздравиш, у вези лекције коју смо радили.

  9. Хвала Богу – није Гицоидни грип 🙂 Не знам ни ја шта ми је, свако вече температура, рипам к’о магаре, све у свему, лоше је. Ал’ биће све у реду 🙂

    • Брзо оздрави, јер ако се не појавиш у уторак у школи, чекају Те две лекције овде. Проћи ћеш горе него Станко. 🙂

  10. Немојте професоре, чиме сам ја то заслужио? 😦 🙂

  11. Ниси био у школи, ред је да напишеш шта су Ти други испричали да смо радили. Што не будеш Ти написао, допуниће неко други. 🙂

  12. Знам професоре, само се мал’ко зезам 🙂 Обавићу своју дужност, само ми дајте тему 🙂

  13. Пошто видим да нико није одговорио на Шкоретово питње..Ја мислим да је Синодов превод најбољи…А после њега долази Вуков..:)

    • Да, најбољи је превод Комисије Светог Синода, али се баш не слажем да је Вуков одмах иза њега. Чини ми се да смо говорили да је Вуков значајан више за историју језика, а што се тиче тачности и прецизности, можда је на задњем месту. Милице, да ли се сећаш на ком језику је написан Нови завет? Са ког језика је преводила Комисија на српски, са ког Емилијан Чарнић, Димитрије Стефановић, а са ког Вук Караџић? Ако то знаш, одмах ће Ти бити јасно у ком је положају Вуков превод према осталим побројаним.

  14. Књиге Новог завета Вук Караџић је превео на српски језик (1847).
    И пре Вука било je превода Новог завета, као Атанасија Стојковића (1830. и 1834). У новије време треба споменути превод
    целог Светог писма Луја Бакотића 1933. (штампан латиницом), a Новог завета др Димитрија Стефановића (1934), др Емилијана Чарнића (1973), док je Синодална комисија објавила превод Новог завета, који je Свети архијерејски синод издао у сарадњи са Библијским друштвом као званични превод 1984. г.

    Извињавам се за мало кашњење, није ми радио интернет!

  15. не знам шта треба овде..:D

    • Могла би поставити неко питање Станку и Николи Шкорићу.

  16. „Изборно јеванђеље“ и Апостол превели су са грчког на црквенословенски браћа Кирило и Методије пред полазак у Моравску на проповедање хришћанства, а друге делове Новог завета и Стари завет биће да су превели они и њихови ученици. Књиге Старог завета превео је на српски језик Ђуро Даничић (1865), а Новог завета Вук Караџић (1847). Вук је свој превод ревидирао 1857, а у Даничићевој редакцији изашао је 1864, 1867, 1868, 1870, 1871. И пре Вука било је превода Новог завета, као Атанасија Стојковића (1830. и 1834). У новије време треба споменути превод целог Светог писма Луја Бакотића 1933. (штампан латиницом), а Новог завета др Димитрија Стефановића (1934), др Емилијана Чарнића (1973), док је Синодална комисија објавила превод Новог завета, који је Свети архијерејски синод издао у сарадњи са Библијским друштвом као званични превод 1984. г. Исправљени превод штампан је 1990. г. Библијско друштво је објавило Четворојеванђеље у „динамичном“ преводу Александра Бирвиша 1986. г. а II издање 1987. г. У богослужбеној употреби Српске цркве је Јеванђелистар, у издању Браничевске епархије (1975. и 1977). каћа и милица…:)))))

  17. Катарина Прерадов мора да се пријави, ово јој не признајем. :)))
    Врло детаљно сте изложили историју превода, свака част. Милице, шта је то Јеванђелистар, Изборно Јеванђеље, Четворојеванђеље? 🙂

    • Википедија закон :)))

      • Кад Те ја данас прорешетам, видећеш да ли је закон или не! 🙂 Фазон је научити то што си написао, па макар и из Википедије, која је најсумњивији извор информација, јер свако може да пише шта хоће. Сам сам се уверио да има много нетачних ствари.
        Елем, ниси образложио поделу текста на главе и стихове, тражим то већ други пут од Тебе. А Ћирила и Методија ниси ни поменуо као преводиоце! Цццц….

  18. E ovako…izvinjavam se unapred što ću se malo udaljiti od teme, al naprosto sam mislio da je ovaj članak najbliži što se tiče razgovora na moju temu. Čitao sam i ostale članke, te bih sada ovo bio moj komentar na sve njih, u stvari. Elem , o čemu se radi. U poslednje vreme, moje mišljenje o hrišćanstvu i religiji se promenilo. Neosporno je da sam ranije bio čvršći pravoslavac. Međutim, pokušao sam da razmišljam i na drugačije načine, tako da sada za sebe ne mogu reći da sam tipičan pravoslavni hrišćanin. Jednostavno, imam svoj odnos prema Bogu i religiji i mislim da svako ima pravo na to, bez toga da bude optužen kao sektaš ili jeretik. Naime, sada razmišljam na više kritički način prema religiji nego ranije. Bog postoji, u to sam siguran i u to verujem. Ali sam skeptičan prema pojmu organizovane religije. Taman posla da sam ja ateista, ili tako nešto, jednostavno mislim, iz dosadašnjeg iskustva, da je svaki čovek, da tako kažem,religija za sebe. Iako smo svi članovi jedne, pravoslavne Crkve, neverovatno je koliko se mišljenja pojedinih vernika razlikuju, te bi Crkva s pravom mogla da 50-60% svojih vernika proglasi za jeretike! Nisam siguran u postojanje jedne univerzalne Istine. Ali suština mog mišljenja se sledeća: Bog je jedan, onaj u koga mi verujemo, bio on Jahve, Alah, Manitu, ili Gospod. LJUDI su stvorili religiju, ( u slučaju hrišćanstva Nikejski sabori pod patronatom cara Konstantina ) po mom mišljenju iz sopstvenog interesa, jer je ona odlično sredstvo za manipulisanje neobrazovanim ljudima, kakvih je nažalost, većina. Zbog toga smatram da Bibliju ipak ne možemo uzimati kao istorijski izvor. A zašto sve ovo pričam? Jer mislim da bi se na časovima veronauke, možda trebali baviti nekim suštastvenijim temama i teorijama, od kojih sam ja neke naveo. Opet kažem, jako mi je žao što moram na ovom člankiu da ostavljam ovaj komentar, pravi sam internet troll, priznajem, al jednostavno nisam znao kome da se obratim, a muče me ove nedoumice. Stvarno bih voleo kada bi neki čas veronauke posvetili ovim temama.

  19. Уф, начео си више тема, и то тешких. Пробаћу мало да Ти помогнем, мада је за оваква питања ипак лакши лични разговор, очи у очи. Мени није ништа чудно што Ти, као ученик другог разреда Гимназије, сада на религију гледаш другачије него када си био основац. Са толико година колико Ти имаш, сасвим је нормално да Твоја вера буде на испиту, овај пут у сукобу са разумом, науком, историјским чињеницама, или нечим другим. И ја сам, и сваки други човек који размишља о вечним питањима – о Богу, о човеку, био у тој фази када је вера толико слаба да се све доводи у питање. Вера не би била вера ако не би долазила под сумњу. Ајде да овде само почнемо. У праву си када кажеш да је сваки човек религија за себе; сви смо јединствене и непоновљиве личности. У томе се огледа љубав Божија према нама, јер нигде на свету не постоји, нити је икад постојао човек који је исти као ја, или исти као Ти. И колико год нас је било, или ће нас бити, толико је начина на који нас Бог позива да ступимо у заједницу са Њим. И ја се грозим организоване религије – никад не бих био члан ниједне верске заједнице која ми не би омогућила да будем различит од других. Црква не тражи типичне хришћане, као што Ти кажеш. У Њој ни не може бити таквих хришћана, Из тог разлога нисам припадник ниједне партије, јер таква удружења, као и секте, траже послушнике, униформне, типичне и истоветне маси других. Али, Црква није таква, и зато сам њен члан. У Цркви Христовој, православној, „све ми је слободно, али ми није све на корист“, као што каже апостол Павле. Црква понекад споља, када је посматрамо као да нисмо њени чланови, изгледа као крута организација, али када почнеш да живиш као њен члан, онда видиш да те она нимало не спутава. Ево једног примера: муслиман иде на хаџилук у Меку. Постоје строга правила како се у том периоду пости, куда се крећеш, шта радиш у том и том тренутку, колико пута бациш камен на ђавола, итд итд. Православац ни не мора ићи на хаџилук – није обавезно, не доноси спасење оном који иде, а ни оном који не иде. Друге ствари спасавају човека. Постиш како и колико можеш (мислим да смо прошле године причали о начину поста), а неће те спасити ни да цео живот постиш, него опет неке друге ствари. Црква човеку омогућава да нађе своје место у њој, баш онакво какво му одговара. Зато се Црква пореди са телом човековим, у коме је сваки делић различит, а сваки има неку улогу, више или мање значајну. Наше је да пронађемо своје место у Њој. Достојевски је рекао: „Кроз велики пакао сумње је прошла моја вера“. И свако од нас мора да прође исти пут.
    Ако желиш, можемо да разговарамо о томе, негде уживо. На часу не, јер Ти ове године не предајем ја већ отац ђакон, али ја сам Ти на располагању. Јави.
    Мислим, можемо и овде, отворићу нови чланак, али мислим да је спорије овако, а ефектније онако како ја предлажем.

  20. Hvala na savetu, drago mi je da čujem ovakve vaše reči, pomoćiće mi. Na prvi deo moje teorije ste mi odgovorili, a za drugi se ipak i ja slažem da je bolje razgovarati uživo, a nadam se da ćemo imati prilike za to. Otvaranje novih članaka, bi po mom mišljenju takođe bila dobra ideja.

  21. Колико има књига Старог Завета?

  22. Питање броја књига Старог завета је мало компликовано. Наиме, код неких народа нису ни преведене све књиге Старог завета, а негде је дошло до спајања две књиге у једну (нпр. књига пророка Јеремије и књига Плач пророка Јеремије спојене у једну пошто је исти писац), па је коначни збир мањи. Углавном се каже да Стари завет броји 40-ак књига.

  23. А колико има историјских? 19 укупно, јел тако? А 12 без апокрифа?

  24. Имаш горе одговор, прво Станково писање.

  25. Тих седам, од 13. до 19. нису апокрифне, већ другоканонске, девтероканонске, илити другоразредне, мање важне, око којих нису сви сагласни, па их неки признају а неки не. Апокрифне су неке друге књиге, које нико не признаје за део Библије.

  26. […] Библија – Свето писмо February 2010 36 comments […]


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: